(Pod)Sećanja

Od '63. ne živim u Gudurici. Niko me nije pitao da li želim da se selim, roditelji odlučili. Baš je bilo bolno. Možda će zazvučati grubo, ali nikad im to nisam oprostila.

Sećanja tako naviru, da ne znam o čemu bih pre i šta bih vas pre pitala.

Stanovali smo prekoputa crkvenjakove kuće u kojoj je, inače, bio i učiteljski stan, kao i stan za sveštenika (da prespava ili se samo preodene, ne sećam se).
Vidim da je crkva oronula, što je tužan prizor. Kao, uostalom, i Gudurica, negde sredinom osamdesetih (tada sam poslednji put bila).

Veoma bi me obradovalo (verujem, ne samo mene), kad biste postavili više fotografija Gudurice s komentarima. Mogu to biti, pored sadašnjih, fotografije i iz vaših albuma.

Odavno Vas nema u Gudurici.
U međuvremenu, pored crkve, oronulo je i društvo. Šetnja po Gudurici u sred bela dana (možda je samo leti malo drugačije), ostavlja utisak da ste u srednjem veku, za vreme vladavine kuge. Nigde nikoga, pustoš.
I pored toga Gudurica je zadržala nekadašnju lepotu i specifičnost netipičnog vojvođanskog sela.
Nadam se da će biti slika. Odavno molim forumaše da postavljaju slike ali slaba vajda od toga (valjda je "plitki" Facebook zanimljiviji). Nadam se da će se to promeniti. Ne želim da pravim neki marketing za forum jer ja ovde samo volontiram i radim iz čistog entuzijazma.

Drago mi je da ste ovde.

I ako možemo da pređemo na "ti"?

Slika srpskog sela i Srbije. Mada, tako je, manje-više, širom Evrope.

Ne čudi što su ljudi napuštali sela i odlazili u gradove da "vuku mesec" (moja baba tako slikovito objašnjavala bolju poziciju onih koji rade za platu, a ne na njivi). Odjednom smo ostali bez entuzijazma, inicijative, hteli smo "sve na tacni" i pojurili s prašnjavih ulica na asfalt. Doduše, tome je kumovala i država okretanjem glave i kase od sela.

Da li su bila druga vremena, da li smo mi bili drugačiji, bolji ili dečije oči posmatraju svet kroz ružičaste naočare, tek, pamtim sasvim drukčiju Guduricu.

Moja prva učiteljica se zvala Sofija (mala Sofija, jer je ona druga, nastavnica Sofija, bila viša, pa smo je zvali velika). Prvaci su imali posebnu učionicu sa farbanim daščanim podom, malom pozornicom, sopstvenom trpezarijom (u krilu gde je bila kuhinja). Muž moje učiteljice, Franja, bio je pravi majstor za pravljenje maski, pa su tako naše pozorišne predstave bile opremljene ko one prave u Beogradu. Imam negde fotografije sa predstave Crvenkapa, pa ću vam jednom postaviti. Kako je Učiteljica Sofija vodila samo prvi razred, u drugom nas je preuzela učiteljica Dana Černih. Obožavala sam je. Iz Gudurice se odselila u Banatski Karlovac, a mama mi reče da se nedavno preselila u Vršac. Sećam se imena nekih drugova iz škole - Lojzika, Jagoda, Tise, Tode, Žarko, Zvonko, Ilonka, Nenad Hajduković s kojim sam se ponovo srela u drugom razredu vršačke gimnazije, bili smo u istom odeljenju...
Možda su i roditelji nekog od vas moji davni drugari.

Radi li bioskop?

Admine, živiš u Gudurici?

Da, ja živim u Gudurici.
Bioskop kao bioskop ne radi ali je sala renovirana i služi u kulturno-umetničke svrhe. U prednjem delu zgrade je muzej austrijskog slikara Roberta Hamrštila (malo o tome: http://www.vesti.rs/Drustvo/Dva-zavicaja-Roberta-Hamerstila.html ).

Učionice za prvake se i ja sećam, ako se radi o istoj (sa ulaza desno pa poslednja vrata sa desne strane), bila je mala pozornica na dnu učionice. Mi smo imali kompletne rekvizite i kulise za predstavu Snežana i sedam patuljaka. Kasnije, kada se škola renovirala, krajem 80-tih to je uništeno, na žalost.

Od drugova iz škole, koje ste spomenuli, Tise je još uvek u Gudurici, Lojzika je verovatno Lojze, on je davno otišao u Sloveniju (nisam čuo za njega odavno). Ilonka, ako je Baljak, ona je u Gudurici. Nenad Hajduković je na žalost bolestan i u bolnici je, mislim. Što se tiče Todeta i on je, opet na žalost, preminuo pre nedelju dana, tačnije 1.januara.

Poslao sam Vam PM.

Mnogo su me rastužile vesti. Todeta se sećam ko rumenog, punih obraza dečačića. Nenadu želim uspešan oporavak.
Lojze i Lojzika su bili sestra i brat i živeli su u kući kod škole.

Uništili učionicu prvaka? Eh, kakvi smo to mi ljudi! Kao da istorija počinje i završava našim malim životima. Odnositi se prema trudu prethodnika tako, jednostavno ne mogu razumeti.

Žao mi je što ljudi slabo dolaze i ne učestvuju u radu foruma.

Tise je bio posebna priča. Jednom reči: neukrotiv. Baš smo se svađali i tukli. Ne znam da li se smirio.

Imate jos jedan PM. Pogledajte.

Ima i za tebe PP i imejl.

Gde ste, Guduričani? Počeću sama sa sobom da pričam.

Tu smo, u stvari samo ja, ali i to je nesto.

Srećan Božić
PP je stigao (dva puta) i to je u redu.
Pročitao sam e-mail i ne znam odakle da krenem a voleo bih da udovoljim i napišem puno toga, za šta, bojim se, večeras neću imati vremena. Ali, nadam se da ću to sutra učiniti.

U redu je. Samo da znam da funkcioniše.

Kad budeš imao vremena i ako ti je tema zanimljiva, poseti naš sajt.

Laku noć.

Evo, nekih, za Miru, zanimljivih sličica:

Neizmerno ti hvala, admine.

A, ko mi je zamenio kibic fenster?

Je l' ovo pred kućom bagrem? Ako jeste, ne mogu da verujem da je još uvek živ. Ili je to neki kasnije posađen?

Vidiš, na prvoj slici, u dnu, kuću koja se samo delić vidi (prozor)? E, u toj kući (ili pored nje), živeli su Lojzika i Lojze.

A u ovoj kući do naše, stanovala je Mila Obradović s roditeljima Velinkom i Milutinom i bakom Marom.

Evo linka za dokumentarac:
http://tvslo.si/predvajaj/gudurica-evropa-v-malem-dokumentarni-film/ava2.121800867/


Našao sam to danas, a ima CD.

Ajd, pokažite roditeljima kako da koriste računar.

Pa, dobro, majka mu stara, ima l' živog naroda Gudurice i okoline?

Ovde kuga vlada. Tesko da ima prezivelih.

rekoh

Što će reći, mogu biti i u Kini, samo da su onlajn.

Mrtvaja.

MiraB ::Mrtvaja.

Guduričani se vode po sistemu "Ko napiše poruku na forumu, umreće mu majka".

Tri godine su prošle, evo me opet na ovoj temi.
Babrala sam po netu i naletela na Jutjubu na fotke Gudurice. Ima tu i mene - ova klinka što čeka svoj nastup.  

Ha! Zaboravila kako se postavljaju fotke.


Ne znam ko je ovo postavio. Mogla bih mu popuniti kolekciju fotografija.

https://www.youtube.com/watch?v=W6bfY4XDDq4

https://www.youtube.com/watch?v=RHM--INCgOw

Više od tri i po godine od poslednje moje posete. Niko se nije javio. Možda je ovaj Forum samo na mom računaru

Juče sam imala iznenadni susret s komšijom iz Gudurice (poslednji put smo se videli te godine kad smo se odselili, a ja imala nepunih 10). Obradovala sam se i rasplakala - od sreće il' tuge, vrag će ga znati.

Onda sam čula da se kuća, u kojoj smo živeli, urušila. Starost ili nebriga?
I da je Lojze poginuo negde u Sloveniji, a da je Lojzika daleko, čak u Australiji, čini mi se.

Admine, jesu li tvoji inicijali G.V?

Tako bih rado da s nekima od vas (po)pričam.

Mrzim FB!
I tviter.